Један део овог грба може се видети на печату краља Вукашина из1370. али без штита. Бели орао је највероватније приказан јер се сматрао грбом Србије (мада овде није двоглави) и многи великаши су га стављали на своје предмете и одећу. Још један веома важан симбол се јавља на грбу Мрњавчевића а то су оцила која су касније постала и део званичног грба обновљене српске државе.

   Када су се Мрњавчевићи 1371. сукобили са Турцима у боју на Марици, битка је изгубљена и турски освајачи су наставили са продором у земљу. Оба брата, Угљеша и Вукашин су погинули у том боју а Вукашинов син, Марко (Марко Краљевић), је проглашен за новог краља. Иако је Марко био турски вазал, народне песме су га опевале као хероја натприродне снаге и изузетне храбрости. Убијен је у турском походу 1395. који је лично предводио султан Бајазит I. После ове погибије Мрњавчевићи су нестали са политичке сцене и немамо пуно података о осталим члановима породице. Угљешина жена Јелена је отишла у манастир где се замонашила под именом Јефимија и извезла чувену Похвалу кнезу Лазару.

текст преузет са странице: "Пони који се пропиње"