Велики грб се састоји од сребрног двоглавог орла, златно оружаног и исто таквих ногу и језика. Он је симбол српске државности, непосредна алузија на грб Србије и Црне Горе, и обреновићки грб Србије. На грудима орла је грб Београда, чиме се наглашава статус престонице, а изнад главе орла је бедемска круна (описана на средњем грбу). Испод орла су две лучно постављене плодне гране храста, које алудирају на грађанске врлине, а преко њихове укрснице се налази први познати грб града и подсећа на хералдичку историју
(штит раздељен, горе у црвеном, из раздеоне линје издиже се сребрно бедемско круниште са три мерлона, од којих су два бочна, надвишена златним патријаршким тролисним крстовима, а средњи кружном двоспратном сребрном кулом, са круништем и са по два лучна пољем отворена прозора на сваком спрату, а доле три пута раздељено црвено и сребрно).

   Мач и маслинова грана на великом грбу означавају спремност на борбу у рату и сарадњу у миру, а са обе стране штита, преко храстових грана, стављена су одличја додељена граду, у природним бојама и са одговарајућим тракама. Она евоцирају на славну прошлост и заслуге грађана. Одличја су:

 1. Орден легије части, који је 19. маја 1802. основао Наполеон Бонапарта, а додељује се као петостепени и први је орден Француске. Београду је орден уручио Франше д'Епере, француски маршал и почасни војвода српске војске. Само четири града ван Француске су одликована орденом легије части (више се не додељује градовима), Београд, Лијеж, Луксембург и Волгоград (некада Стаљинград, чувен по стаљинградској битци).
 2. Орден Карађорђеве звезде са мачевима, додељен Београду, 18. маја 1939. године. Орден је основао, у четири степена, краљ Петар Први 1. јануара 1904.
 3. Орден народног хероја, који је Београд добио 20. октобра 1974. (на годишњицу ослобођења). 
 4. Ратни крст, Београду је додељен 8. октобра 1925, а основала га је чехословачка влада за храброст и смелост у борби против непријатеља у Првом светском рату,