Хералдика је наука о грбовима. Како је ово презентација Српских националних обележја, неопходно је навести пар чињеница о хералдици. Ипак нема потребе да ову тему (овде) опширно елаборирамо, јер Интернет обилује стручним хералдичким сајтовима (што није случај и са Српским грбовима) и сви које тема интересује могу да пронађу све о томе.

   У средњем веку кад су витезови носили оклопе и кациге било је врло тешко да се међусобно распознају. Због тога су почели да носе знамења (грбове) владара којима су потчињени. Нарочито током крсташких ратова ова "мода" се проширила у целој Европи. Убрзо је број различитих грбова толико нарастао да краљеви нису више могли да памте који је који. Уместо њих су памтили први хералдичари. Они су за време битака стајали поред краљева и појашњавали им који војници припадају ком великашу и на чијој страни се боре.

   Још тада из 11.-13. века датирају прва правила хералкике. Прво и основно је: грб мора да буде препознатљив (јасан) на даљину - разумљиво је зашто. Из овог су извучена нека практична правила. Боја не сме да иде уз боју, и метал не сме да буде уз метал. Метали су иначе сребро и злато тј. бела и жута. Затим користе се само чисте боје а не пастелне или нејасне, како би се на великој даљини разликовале.

   "Пуњење" је оно шта ставимо унутар грба, најчешће нека животиња или биљка, а може да буде и тврђава или уопште било који предмет.

   Ако стручним језиком "опишемо" грб сваки хералдичар ће по том текстуалном опису моћи да нацрта приближно како грб изгледа. Постоје и програми који мање или више успешно цртају грбове по описима. Тај опис се зове "блазон", и прилично је једноставан, само треба научити терминологију, која је нека чудна мешавина француског, енглеског и латинског.

   Имена боја: жута (злато) - or, бела (сребро) - argent, црвена - gules, плава - azure, црна - sable, зелена - vert, љубичаста - purpure, наранџаста - tenne, небеско плава - bleu celeste, "крваво" crvena - sanguine, тамно црвена - murrey...   

   Сваком посетиоцу бих препоручио да прегледа неке основе описивања грба. То је оно што чини да хералдика не буде сувопарна и досадна.

   

                                                                          

ХЕРАЛДИКА