[866.] Jedinica za merenje elektricnog napona je:
a) amper.
b) om.
c) farad.
d) volt. [867.] Jedinica za merenje elektricne struje je:
a) amper.
b) om.
c) farad.
d) volt. [868.] Jedinica za merenje kapaciteta je:
a) amper.
b) om.
c) farad.
d) volt. [869.] Jedinica za merenje elektricnog otpora je:
a) amper.
b) om.
c) farad.
d) volt. [870.] Jedinica za merenje induktivnosti je:
a) henri.
b) om.
c) farad.
d) volt. [871.] Jedinica za merenje elektricne snage je:
a) volt.
b) watt.
c) amper.
d) om. [872.] Zelimo izmeriti napon na opterecenju. Voltmetar prikljucimo:
a) serijski opterecenju.
b) umesto opterecenja.
c) paralelno opterecenju.
d) nije bitno kako ce mo prikljuciti
voltmetar. [873.] Zelimo izmeriti struju kroz opterecenje. Ampermetar prikljucimo:
a) serijski opterecenju.
b) umesto opterecenja.
c) paralelno opterecenju.
d) nije bitno kako ce mo prikljuciti
voltmetar. [874.] Zelimo izmeriti napon baterije. Koji instrument je za merenje je najprimerniji?
a) Ampermetar.
b) Voltmetar.
c) Vatmetar.
d) Ommetar. [875.] Sta ce se dogoditi ako u uticnicu mreznog napona 220V prikljucimo ampermetar?
a) Izmericemo napon u uticnici.
b) Izmericemo struju kroz ampermetar.
c) Nista, jer ampermetar ima skoro beskonacan
otpor.
d) Unisticemo ampermetar, ili u najboljem
slucaju, osigurac u njemu. [876.] Pozeljno je da voltmetar ima:
a) sto veci unutrasnji otpor.
b) nelinearnu sklau.
c) sto manji unutrasnji otpor.
d) sto manju skalu. [877.] Pozeljno je da ampermetar ima:
a) sto veci unutrasnji otpor.
b) nelinearno skalo.
c) sto manji unutrasnji otpor.
d) sto manju skalu.
[878.] Da li mozemo neku velicinu potpuno natancno izmeriti?
a) Da.
b) Samo tada, kada se temperatura okoline pri merenju ne
menja.
c) Ne.
d) Da, jer digitalni merni instrumenti mere bez
greske.
[879.] Greske koje nastaju pri merjenju, nazivamo:
a) merna smetnja.
b) merna greska.
c) merno cudo.
d) merni neuspeh. [880.] Da li unutrasnji otpor voltmetra utice na merenje napona?
a) Ne, jer svi voltmetri imaju beskonacni
otpor.
b) Samo pri merjenju naizmenicnog
napona.
c) Da.
d) Ne, jer voltmetri nemaju unutrasnji
otpor. [881.] Merimo napon na opterecenju, kroz koji tece naizmenicna struja. Da li frekvencija struje moze uticati na merenje napona?
a) Ne, jer su napon i frekvencija dve posve razlicite
velicine.
b) Ne, jer je napon nezavisan od
frekvencije.
c) Samo u slucaju kapacitivnog
opterecenja.
d) Da. [882.] Sa instrumentom sa okretnom zavojnicom merimo napon na opterecenju kroz kojeg tece naizmenicna struja. Da li oblik struje moze uticati na merenje napona?
a) Da.
b) Samo pri veoma visokim
frekvencijama.
c) Ne, oblik struje nije bitan.
d) Ne, jer su instrumenti sa okretnom zavojnicom neosetljivi
na oblik struje. [883.] Otpornost otpornika merimo:
a) GRID-DIP metrom.
b) frekvencmetrom.
c) ommetrom.
d) spektar analizatorom. [884.] Oblik naponskog signala vidimo:
a) osciloskopom.
b) frekvencmetrom.
c) GRID-DIP metrom.
d) Leherevim vodom. [885.] Frekventni spektar signala merimo:
a) osciloskopom.
b) spektar-analizatorom.
c) reflektometrom.
d) frekvencmetrom. [886.] Prilagodjenost antene na predajnik merimo:
a) reflektometrom.
b) voltmetrom.
c) spektar analizatorom.
d) frekvencmetrom. [887.] Da li SWR mozemo meriti reflektometrom?
a) Ne, jer su reflektometri previse
nelinearni.
b) Ne, jer ne postoji fizicka povezanost medju tim
velicinama.
c) Da, ali samo jednosmernih signala.
d) Da. [888.] Sa kojim mernim instrumentom NE mozemo meriti frekvencije signala?
a) Sa frekvencmetrom.
b) Sa spektar analizatorom.
c) Sa osciloskopom.
d) Sa ommetrom. [889.] Jedinica za merenje frekvencije je:
a) herc.
b) henri.
c) farad.
d) amper. [890.] Koju pojavu mozemo upotrebiti za merenje rezonantne frekvencije elektrinog oscilatornog kola?
a) Difuziju.
b) Rezonancu.
c) Elektrolizu.
d) Auroru. [891.] Sta prikazuje slika?
a) Elektromotor.
b) Kompas.
c) Instrument sa okretnim jezgrom.
d) Instrument sa okretnom zavojnicom.
[892.] Kako ce mo prosiriti merno podrucje za merenje struje sa instrumentom sa okretnom zavojnicom?
a) Tako, da paralelno vezemo otpornik.
b) Tako, da serijski vezemo otpornik.
c) Tako, da krajeve zavojnice kratko
spojimo.
d) Merno podrucje ne mozemo prosiriti. [893.] Kako ce mo prosiriti merno podrucje za merenje napona sa instrumentom sa okretnom zavojnicom?
a) Tako, da paralelno vezemo
otpornik.
b) Tako, da serijski vezemo otpornik.
c) Tako, da krajeve zavojnice kratko
spojimo.
d) Merno podrucje ne mozemo prosiriti. [894.] Analogni ommetar ima:
a) linearnu skalu.
b) nelinearnu skalu.
c) dve kazaljke.
d) nulu na sredini skale. [895.] Sta merimo sa AVO metrom?
a) Struju, napon i otpor.
b) Samo struju.
c) Samo napon.
d) Samo otpor. [896.] Zasto su u odredjenim slucajevima bolji analogni voltmetri od digitalnih?
a) To nije tacnno, digitalni su mnogo bolji
b) Jer nam kretanje kazaljke daje potrebnu
informaciju.
c) Jer su analogni tacniji.
d) Jer su na boljem glasu. [897.] Kako prikazujemo unutrasnji otpor voltmetra?
a) U omima.
b) U omima po voltu i to za svako merno podrucje
posebno.
c) U voltima po amperu.
d) U voltima. [898.] Upotrebom elektronskih ulaznih stepena kod voltmetra sa okretnom zavojnicom:
a) povecavamo ulazni otpor.
b) povecavamo gresku pri merenju.
c) posve iskljucujemo uticaj temperature.
d) smanjujemo otpornost na smetnje. [899.] Sa kojom velicinom opisujemo prilagodjenost opterecenja na generator (na primer prilagodjenost antene na predajnik)?
a) Sa naponom.
b) Sa odbojnost.
c) Sa silom.
d) Sa strujom. [900.] Koju jedinicu ima velicina koju nazivamo odbojnost?
a) Volt.
b) Nema jedinice.
c) Njutn.
d) Amper. [901.] Odbojnost 0 znaci:
a) potpuno prilagodjeno opterecenje na generator.
b) veoma slab SWR.
c) potpuno neprilagodjeno opterecenje.
d) neelasticno opterecenje. [902.] Odbojnost 1 znaci:
a) potpuno prilagodjeno opterecenje na generator.
b) veoma dobar SWR.
c) potpuno neprilagodjeno opterecenje.
d) neelasticno opterecenje. [903.] Talasnost 1 znaci:
a) potpuno prilagodjeno opterecenje na generator.
b) veoma slab SWR.
c) potpuno neprilagodjeno opterecenje.
d) neravnomerno opterecenje. [904.] Talasnost 
znaci:
a) potpuno prilagodjeno opterecenje na generator.
b) veoma dobar SWR.
c) potpuno neprilagodjeno opterecenje.
d) neravnomerno opterecenje. [905.] Da li se velicina odbojnosti menja, ako se izmedju opterecenja i reflektometra ubaci komad koaksijalnog kabla, koji ima karakteristicnu impedancu jednaku referentoj impedanci reflektometra?
a) Da.
b) Zavisno od duzine kabla.
c) Ne.
d) Samo pri merenju na veoma niskim
frekvencijama. [906.] Da li mozemo iz odbojnosti izracunati talasnost (SWR)?
a) Ne, jer izmedju njih ne postoji fizicka
povezanost.
b) Samo u slucaju radio talasa visokih
frekvencija, koji se ne
odbijaju od jonosfere.
c) Da.
d) Prakticno ne, jer je postupak izracunavanja previse
komplikovan i dugotrajan. [907.] S kojim mernim instrumentom merimo prilagodjenost antene na predajnik?
a) AVO metrom.
b) SWR metrom.
c) Frekvencmetrom.
d) Termometrom. [908.] Kako u praksi sa obicnim SWR metrom merimo talasnost (SWR)?
a) Preklopnik postavimo u polozaj za merenje talasa prema
anteni i potenciometar postavimo tako, da instrument pokaze pun odklon. Nakon
toga preklopnik postavimo u polozaj za merjenje reflektovanog talasa i na
skali ocitamo vrednost talasnosti.
b) Talasnost ocitamo, kada je preklopnik u jednom polozaju i
nakon toga jos jednom u drugom polozaju. Obe vrednosti medjusobno podelimo i
dobijemo rezultat merenja.
c) Talasnost jednostavno ocitamo bez obzira na polozaj
preklopnika.
d) Talasnost se ne meri sa SWR metrom. [909.] Kako se naziva merni instrument za merenje frekvencije?
a) Voltmeter.
b) Vatmeter.
c) Frekvencmetar.
d) Sumomer. [910.] Na kom principu radi frekvencmetar?
a) Radi na principu brojanja impulsa u odredjenoj jedinici
vremena.
b) Broji sve impulse u momentu
merenja. Merni rezultat je broj
svih impulsa.
c) Broji broj visih harmonickih
komponenti.
d) Broji broj pozitivnih i negativnih
poluperioda. [911.] Kako merimo frekvenciju predajnika pomocu frekvencmetra?
a) Frekvencmetrom ne mozemo izmeriti frekvenciju
predajnika.
b) Postavimo vremensku bazu, zatim (dosta
oslabljen) signal
dovedemo na ulaz frekvencmetra i na displeju ocitamo frekvenciju.
c) Izlaz predajnika direktno prikljucimo na frekvencmetar i
ocitamo frekvenciju.
d) Na antenski konektor iskljucenog predajnika prikljucimo
frekvencmetar i ocitamo frekvenciju. [912.] Na kom principu radi absorbcijski frekventni brojac?
a) Na principu trazenja rezonantne
frekvencije.
b) Na principu brojanja impulsa u jedinici
vremena.
c) Na principu mehanickog brojaca.
d) Na principu difuzije elektrona. [913.] Sta merimo GRID-DIP metrom?
a) Napon.
b) Resonantnu frekvenciju oscilatornog kola.
c) Prilagodjenost dipol antene na
predajnik.
d) Struju. [914.] Da li mozemo GRID-DIP metrom izmeriti kapacitet kondenzatora?
a) Ne.
b) Da, ako ga sa zavojnicom poznate induktivnosti vezemo u
oscilatorno kolo, izmerimo rezonantnu frekvenciju i izracunamo kapacitet.
c) Ne, jer GRID-DIP metrom merimo samo jednosmerni
napon.
d) Samo ako je kondenzator
elektrolitski. [915.] Da li mozemo GRID-DIP metrom izmeriiti induktivnost zavojnice?
a) Ne.
b) Da, ako je sa kondenzatorom poznatog kapaciteta vezemo u
oscilatorno kolo, izmerimo resonantnu frekvenciju i izracunamo induktivnost.
c) Ne, jer GRID-DIP metrom merimo samo jednosmerni
napon.
d) Samo kada je zavojnica motana na feritnom
jezgru. [916.] Sa kojim instrumentom merimo vremensko kasnjenje signala?
a) Sa frekvencmetrom.
b) Sa absorbcijskim frekventnim
brojacem.
c) Sa Leherevim vodom.
d) Sa osciloskopom. [917.] Koji sklop je sastavni deo osciloskopa?
a) Vertikalni pojacavac.
b) Frekventni diskriminator.
c) Mesac.
d) DSB modulator. [918.] Koji sklop je sastavni deo osciloskopa?
a) Frekventni diskriminator.
b) Mesac.
c) Horizontalni pojacavac.
d) DSB modulator. [919.] Koji sklop je sastavni deo osciloskopa?
a) Frekventni diskriminator.
b) Mesac.
c) DSB modulator.
d) Generator vremenske baze. [920.] Zelimo meriti vremensko kasnjenje naponskog signala. Na koji ulaz osciloskopa ga prikljucimo?
a) Na X ulaz.
b) Na Y ulaz.
c) Na Z ulaz.
d) Na ulaz za nuzdu. [921.] Sta napaja horizontalni pojacivac u osciloskopu?
a) Horizontalne odklonske ploce u katodnoj
cevi.
b) Vertikalne odklonske ploce u katodnoj
cevi.
c) Grejanje katodne cevi.
d) Fokusira anodu. [922.] Sta napaja vertikalni pojacivac u osciloskopu?
a) Horizontalne odklonske ploce u katodnoj
cevi..
b) Vertikalne odklonske ploce u katodnoj
cevi.
c) Grejanje katodne cevi..
d) Fokusira anodu. [923.] Kako ocitavamo napon sa zaslona osciloskopa?
a) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo vertikalne podeoke i
pomnozimo ih sa vrednoscu volt po podeoku.
b) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo horizontalne podeoke i
pomnozimo ih sa vrednoscu volt po podeoku.
c) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo vertikalne podeoke i
pomnozimo ih sa vrednoscu sekunda po podeoku.
d) Vrednost napona ne mozemo ocitati. [924.] Kako ocitavamo periodu periodicnog signala sa zaslona osciloskopa?
a) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo vertikalne podeoke i
pomnozimo ih sa vrednoscu volt po podeoku.
b) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo horizontalne podeoke i
pomnozimo ih sa vrednoscu volt po podeoku.
c) Uz pomoc mreze na zaslonu ocitamo horiontalne podeoke
i pomnozimo ih sa vrednoscu sekunda po podeoku.
d) Vrednosti periode ne mozemo
ocitati. [925.] Kako postavljamo naponsko podrucje pri merenju sa osciloskopom?
a) Sa preklopnikom postavimo vrednost volt po
podeoku.
b) Sa preklopnikom postavimo vrednost sekunda po
podeoku.
c) Sa potenciometrom za regulisanje intenziteta
tacke.
d) Naponsko podrucje se ne moze
postaviti. [926.] Kako postavljamo frekventno podrucje pri merenju sa osciloskopom?
a) Sa preklopnikom postavimo vrednost volt po
podeoku.
b) Sa preklopnikom postavimo vrednost sekunda po
podeoku.
c) Sa potenciometrom za regulisanje intenziteta
tacke.
d) Frekventno podrucje se ne moze
postaviti. [927.] Da li mozemo sa osciloskopom meriti signal bilo koje frekvencije?
a) Da, jer su frekventno nezavisni.
b) Da, jer su osciloskopi elektronski merni
instrumenti.
c) Ne, jer svi osciloskopi imaju gornju granicnu
frekvenciju.
d) Ne, jer sa osciloskopom mozemo meriti samo jednosmeran
napon.Omov zakon Struja,napon,otpor
