ЗАСТАВЕ
КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ
национална застава - 1835.
извор: Хорхе Кандеиас
застава из сретењског устава - 1835.
извор: Иван Сарајчић
цивилна застава - 1838.
извор: Марио Фабрето
Вођа
Другог Српског Устанка, Милош Обреновић је 1835. године усвојио заставу исту
као данашњу српску заставу.
Сретењски
устав написао је Димитрије Давидовић. Интересантна је комбинација боја (црвено-бело-плаво).
У опису заставе у уставу је писало челикасто-угасита, за плаву боју. Ваљда је
писац мислио на тамно (загасито) плаву. Тај опис је иначе мало нејасан, јер
се не слаже у потпуности са сликом коју видимо. Наиме изгледа да у уставу пише
да су оцила окренута ка крсту а не од њега. Могуће је да је у питању грешка.
Такође и храстова и маслинова гранчица су замениле места у односу на она по
опису. За ово већ постоји логично објашњење. У хералдици се наша лева страна
назива десном (dexter) а наша десна левом (sinister). Ово је наравно мало збуњујуће
па отуд вероватно и омашка.
Ова застава вероватно потиче из 1838.
године.
Врло је интересантан разлог додавања
грба на средину. У том периоду, био је обичај да се застава застава подигне
наопако на јарбол као знак опасности. То је вероватно доводило до забуна,
јер ако окренемо руску заставу наопако - добијамо српску, и обрнуто.
цивилна застава из устава - 1869.
извор: Марио Фабрето
Ова
застава која потиче из устава из 1869. године, има оцила без круне и венаца.
На црвеном пољу видимо три шестокраке звезде. Оне су симбол отоманског суверенитета
над Србијом, као што је био случај и са Молдавском и Влашком заставом.