ЗАСТАВЕ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ


национална застава - 1835.

извор: Хорхе Кандеиас


застава из сретењског устава - 1835.
извор: Иван Сарајчић


цивилна застава - 1838.
извор: Марио Фабрето

   Вођа Другог Српског Устанка, Милош Обреновић је 1835. године усвојио заставу исту као данашњу српску заставу.
   Сретењски устав написао је Димитрије Давидовић. Интересантна је комбинација боја (црвено-бело-плаво). У опису заставе у уставу је писало челикасто-угасита, за плаву боју. Ваљда је писац мислио на тамно (загасито) плаву. Тај опис је иначе мало нејасан, јер се не слаже у потпуности са сликом коју видимо. Наиме изгледа да у уставу пише да су оцила окренута ка крсту а не од њега. Могуће је да је у питању грешка. Такође и храстова и маслинова гранчица су замениле места у односу на она по опису. За ово већ постоји логично објашњење. У хералдици се наша лева страна назива десном (dexter) а наша десна левом (sinister). Ово је наравно мало збуњујуће па отуд вероватно и омашка.

   Ова застава вероватно потиче из 1838. године.

   Врло је интересантан разлог додавања грба на средину. У том периоду, био је обичај да се застава застава подигне наопако на јарбол као знак опасности. То је вероватно доводило до забуна, јер ако окренемо руску заставу наопако - добијамо српску, и обрнуто.


цивилна застава из устава - 1869.
извор: Марио Фабрето

   Ова застава која потиче из устава из 1869. године, има оцила без круне и венаца. На црвеном пољу видимо три шестокраке звезде. Оне су симбол отоманског суверенитета над Србијом, као што је био случај и са Молдавском и Влашком заставом.